Google Translate

На Филозофском факултету традиционално обележен Дан матерњег језика

Факултетска дешавања  ::  петак, 21.02.2020.  ::   Галеријa

И ове године је на Филозофском факултету у Нишу Дан матерњег језика обележен 21. фебруара. Представници свих филолошких департмана Филозофског факултета и Центра за стране језике говорили су на Трибини о дијалектима пред многобројном публиком – љубитељима језика.

Говорници на Трибини о дијалектима из угла различитих језика били су проф. др Јордана Марковић (Департман за српски језик), доц. др. Татјана Трајковић (Департман за српски језик), проф. др Бранко Горгиев (Центар за стране језике), проф. др Владимир Јовановић (Департман за англистику), доц. др Николета Момчиловић (Департман за немачки језик и књижевност), доц. др Ивана Миљковић (Департман за француски језик и књижевност), доц. др Ненад Благојевић (Департман за руски језик и књижевност), а координатор Трибине био је Велибор Петковић. 

О српским дијалектима и њиховом односу према стандардном српском језику говориле су проф. др Јордана Марковић и доц. др Татјана Трајковић. Посебно је наглашена појава диглосије, затим употреба дијалеката у неформалним околностима, као и у књижевности, писаним медијима и порукама.   

Проф. др Бранко Горгиев приближио је присутнима старогрчке дијалекте, при чему је публика, између осталог, имала прилике да чује занимљивости о микенском грчком, класичном грчком, александријском грчком и сл. Из угла старогрчког, публици је била интересантна етимолошка веза између језика и глога.    

Инспиративно излагање о тзв. краљичином енглеском, тј. стандардном британском енглеском, и дијалектима британског енглеског имао је проф. др Владимир Јовановић. Посебно су у излагању издвојене специфичности у изговору које се јављају у различитим дијалектима британског енглеског. Занимљив податак јесте да је енглески језик матерњи за око 380–390 милиона људи.    

О разликама између немачког у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и великим разликама између дијалеката унутар поменутих варијетета говорила је доц. др Николета Момчиловић. Поменуто је да је број матерњих говорника немачког око 80–100 милиона и да исто толико људи немачки говори као страни језик.   

Доц. др Ивана Миљковић је, између осталог, издвојила белгијски и швајцарски француски, који се од француског у Француској разликују у лексичком смислу. Такође, детаљно је говорила о дијалектима у Француској.
О дијалектизмима у руској књижевности и проблему њиховог превођења говорио је доц. др Ненад Благојевић. Наиме, није увек најбољи избор да се руски дијалектизам преведе српским дијалектизмом, у шта је публика имала прилике да се и сама увери на одабраним примерима руских текстова и њихових превода на српски.

И ове године је на Филозофском факултету у Нишу Дан матерњег језика обележен 21. фебруара. Представници свих филолошких департмана Филозофског факултета и Центра за стране језике говорили су на Трибини о дијалектима пред многобројном публиком – љубитељима језика. Говорници на Трибини о дијалектима из угла различитих језика били су проф. др Јордана Марковић (Департман за српски језик), доц. др. Татјана Трајковић (Департман за српски језик), проф. др Бранко Горгиев (Центар за стране језике), проф. др Владимир Јовановић (Департман за англистику), доц. др Николета Момчиловић (Департман за немачки језик и књижевност), доц. др Ивана Миљковић (Департман за француски језик и књижевност), доц. др Ненад Благојевић (Департман за руски језик и књижевност), а координатор Трибине био је Велибор Петковић.  О српским дијалектима и њиховом односу према стандардном српском језику говориле су проф. др Јордана Марковић и доц. др Татјана Трајковић. Посебно је наглашена појава диглосије, затим употреба дијалеката у неформалним околностима, као и у књижевности, писаним медијима и порукама.    Проф. др Бранко Горгиев приближио је присутнима старогрчке дијалекте, при чему је публика, између осталог, имала прилике да чује занимљивости о микенском грчком, класичном грчком, александријском грчком и сл. Из угла старогрчког, публици је била интересантна етимолошка веза између језика и глога.     Инспиративно излагање о тзв. краљичином енглеском, тј. стандардном британском енглеском, и дијалектима британског енглеског имао је проф. др Владимир Јовановић. Посебно су у излагању издвојене специфичности у изговору које се јављају у различитим дијалектима британског енглеског. Занимљив податак јесте да је енглески језик матерњи за око 380–390 милиона људи.     О разликама између немачког у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и великим разликама између дијалеката унутар поменутих варијетета говорила је доц. др Николета Момчиловић. Поменуто је да је број матерњих говорника немачког око 80–100 милиона и да исто толико људи немачки говори као страни језик.    Доц. др Ивана Миљковић је, између осталог, издвојила белгијски и швајцарски француски, који се од француског у Француској разликују у лексичком смислу. Такође, детаљно је говорила о дијалектима у Француској. О дијалектизмима у руској књижевности и проблему њиховог превођења говорио је доц. др Ненад Благојевић. Наиме, није увек најбољи избор да се руски дијалектизам преведе српским дијалектизмом, у шта је публика имала прилике да се и сама увери на одабраним примерима руских текстова и њихових превода на српски.