Google Translate

Департман за психологију

Историјат департмана

Студијска група за психологију (данас Департман) основана је 1971. године, када је почео са радом Филозофски факултет у Нишу. Прве године је радила као Педагошко-психолошка група, али већ од следеће године на захтев студената, као и Друштва психолога Србије, а уз подршку тадашњег ректора нишког универзитета, професора др Бранислава Грбеше, почиње да ради као Група за психологију. Наставни кадар се мењао, у почетку су га чинили стручњаци из различитих градова Србије, а убрзо по оснивању, група психолога из Београда, предвођена мр Љубом Стојићем, почиње да примењује менторски систем рада. До 1987. године Група за психологију се убрзано развија, образујући наставни кадар који су чинили и дипломирани психолози, некадашњи студенти Филозофског факултета у Нишу. У периоду од 1987. до 1997. године група није радила, ни уписивала нове студенте. По њеном обнављању, наставни кадар се обогаћује новим стручњацима, такође некадашњим студентима психологије Филозофског факултета у Нишу, који су у међувремену стицали искуства и усавршавали се у различитим примењеним психолошким дисциплинама. Њиховим окупљањем створени су услови за размену знања, професионалних искустава и идеја, те обликовање студијског програма на коме студенти стичу како теоријска, тако и практична знања, те постају кандидати за широку лепезу послова.

Ова студијска група данас је Департман за психологију, који има акредитоване студијске програме на сва три нивоа студија. Сваке школске године основне академске студије уписује 80 до 90 студената, при чему је број пријављених два до три пута већи. На мастер нивоу студија постоје четири модула (Клиничка психологија, Развојно-педагошка психологија, Психологија рада и Социјална психологија), где се годишње уписује око 50 студената, док трећи ниво студија броји до 10 студената по години.

Посебне организационе јединице на Департману чине Центар за психолошка истраживања и Лабораторија за експерименталну психологију, у оквиру којих своја истраживања спроводе, како наставно особље, тако и студенти психологије под менторством наставника и сарадника Департмана. Почев од 2003. године, Департман издаје научни часопис Годишњак за психологију (http://www.psihologijanis.rs/godisnjak/godisnjak.asp), чија редакција брине о поштовању свих етичких принципа и марљиво ради на одржању квалитета научних радова и подизању ранга часописа. Од 2004. сваке године Департман организује научну конференцију Дани примењене психологије (http://www.psihologijanis.rs/dpp/). Привлачећи све већи број учесника, најпре из Србије и региона, а потом и осталих делова Европе, ова конференција је од локалне добила статус регионалне. Од 2014. године она постаје међународна конференција, која сваке године окупља велики број научника из целог света, чинећи тако простор за презентовање научних и стручних радова, размену идеја, те јачање међународне научне сарадње. Департман за психологију издаје и тематске зборнике, сачињене из радова презентованих на овој конференцији. 

Наставници и сарадници Департмана за психологију континуирано раде на свом професионалном усавршавању. Едукације из различитих психотерапијских праваца су само један пример ових активности. Једна од њихових примарних делатности, поред наставе, јесте научно-истраживачки рад, те су они и учесници великог броја националних и међународних научних пројеката. Резултате својих истраживања презентују на домаћим и страним научним конференцијама и аутори су бројних монографија, поглавља у монографијама и научних чланака.

 

Наставно особље

Студијска група за психологију (данашњи Департман) почиње са радом 1971 године као Педагошко-психолошка група, док се наредне године издваја као Група за психологију. Међу предавачима су првих година били професори и сарадници из Ниша (др Драган Давидовић, Синиша Стојановић, Слободан Савић), Београда (др Томислав Кроња, Првослав Плавшић, Снежана Јоксимовић), Приштине (Брана Вељковић), Зрењанина (Ђорђе Лекић), Крушевца (Светозар Поповић), али убрзо се окупља већи број психолога из Београда предвођених мр Љубом Стојићем.

Наредних година група се убрзано развија. Запошљавају се као сарадници, психолози претежно из Београда, од којих су многи касније постали познати у српској научној и стручној јавности: Жарко Требјешанин, Светлана Логар, Гордана Јовановић, Дивна Перић-Тодоровић, Дејан Тодоровић, Љиљана Гузина, Стојан Церовић, Драгослав Грујичић, Миша Кнежевић, док је из Ниша први наставник у сталном радном односу био Јездимир Здравковић (1975). Први докторат из психологије, од нишких асистената, одбранио је Владимир Нешић (1983). Један број професора са Филозофског факултета у Београду имао је огроман значај за развој Групе за психологију у Нишу. То су Славољуб Радоњић, Бошко Поповић, Предраг Огњеновић, Никола Рот, Лидија Вучић, Вера Смиљанић, Панта Ковачевић, Ксенија Кондић, Радојица Бојановић, Михајло Ротер и посебно Владимир Петровић, који је био и вд управник више година. Из других установа помагали су рад групе Јован Давидовић, Филип Шуковић, Звонимир Џамоња, Драган Крстић, Олга Мурџева – Шкарић.

Група за психологију је убрзо почела да стиче и кадрове из редова својих студената: Звонимир Досковић, Благоје Нешић, Зорица Марковић, Александра Костић, Снежана Стојиљковић, Снежана Видановић, Весна Анђелковић, Нинослав Крстић, ...

Након паузе од 10 година (1987-1997) када група није радила нити уписивала нове студенте, обнавља се рад Групе за психологију и примају нови сарадници. Кадровско језгро нове, обновљене групе у том периоду чине: Владимир Нешић, Јовиша Обреновић, Благоје Нешић, Александар Милојевић, Александра Костић и Зорица Марковић. Групи се прикључују колегинице и колеге, бивши студенти психологије у Нишу који су у периоду када група није радила стицали драгоцена искуства у појединим областима примењене психологије и радили на сопственом усавршавању. Тако су на обновљеној групи своје место убрзо нашли Снежана Стојиљковић, Бојана Димитријевић, Јелисавета Тодоровић, Татјана Стефановић-Станојевић, Љубиша Златановић, Марина Хаџи-Пешић, Небојша Милићевић, Мирослав Комленић, Миодраг Миленовић, Снежана Видановић, Весна Анђелковић, а нешто касније и Гордана Ђигић. Примани су и нови наставници и сарадници и то Горан Голубовић, Јелена Опсеница-Костић и Владимир Хедрих.

Од обнављања Групе за психологији, а сада Департмана, управници су били: проф. др Владимир Нешић, проф. др Јовиша Обреновић и проф. др Јелисавета Тодоровић. Продеканску функцију на Филозофском факултету обављали су проф. др Владимир Нешић у два наврата, проф. др Снежана Стојиљковић и проф. др Бојана Димитријевић. Управници Центра за психолошка истраживања, раније Института, биле су: проф. др Бојана Димитријевић, проф. др Јелисавета Тодоровић и проф. др Татјана Стефановић Станојевић.

У овом тренутку управница Департмана за психологију је проф. др Јелена Опсеница-Костић док продеканску функцију са Департмана за психологију на Филозофском Факултет обављају проф. др Владимр Хедрих (актуелни продекан за међународну сарадњу) и проф. др Гордана Ђигић (актуелни продекан за наставу).

Департман има једног професора емеритуса – проф. др Владимира Нешића.

Департман тренутно броји шест редовних професора – проф. др Татјана Стефановић Станојевић, проф. др Јелисавета Тодоровић, проф. др Љубиша Златановић, проф. др Марина Хаџи Пешић, проф. др Бојана Димитријевић и проф. др Владимир Хедрих. Департман има пет ванредних професора: проф. др Јелена Опсеница Костић, проф. др Гордана Ђигић, проф. др Миодраг Миленовић, проф. др Небојша Милићевић, и проф. др Душан Тодоровић. Доценти на Департману су: доц. др Мирослав Комленић, доц. др Кристина Ранђеловић, доц. др Ивана Јанковић, доц. др Милица Митровић, доц. др Милица Тошић Радев и доц. др Марија Пејчић. Најмлађи сарадници на Департману су асистенти: Александра Богдановић, Ана Јованчевић, Дамјана Панић, Душан Влајић, Ивана Педовић, Мила Губеринић, Миљана Спасић Шнеле и Стефан Ђорић, као и истраживачи-приправници Никола Ћировић и Милош Стојадиновић. Тако да Департман за психологију тренутно има једног професора емеритуса, шест редовних професора, пет ванредних професора, шест доцента, осам асистената и два истраживача-приправника. Дапартман за психологију је веома брзо напредовао од обнављања до данас.

 

Акредитовани студијски програми

Основне академске студије психологије
Aкадемски назив: Дипломирани психолог
Дужина трајања студија: 8 семестaра/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ

Мастер академске студије психологије
Aкадемски назив: Мастер психолог
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ

Докторске академске студије психологије
Академски назив: Доктор наука – психолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

 

Друштвене мреже

Департман за Психологију Филозофског Факултета у Нишу прати актуелне трендове информисања како актуелних тако и потенцијално будућих студената о својим бројним активностима.

Услед тога Департман има свој блог, фејсбук страницу као и инстраграм страницу чији је циљ популаризација психолошких наука, а сам садржај је научно заснован.