Aкадемски назив: МАСТЕР ПСИХОЛОГ
Дужина трајања студија: 2 семестра/1 академска година
Обим студија: 60 ЕСПБ
Структура студијског програма
Студијски програм има 4 модула: Клиничка психологија, Развојно-педагошка психологија, Психологија рада и Социјална психологија. Студијски програм се састоји од 3 обавезна и 3 изборна предмета, Стручне праксе 1 и 2 на модулима Клиничка психологија, Психологија рада и Социјална психологија, односно Педагошке праксе 1 и 2 на модулу Развојно-педагошка психологија и предмета Завршни рад - истраживање и Завршни рад - израда и одбрана.
Предмет Методе и технике истраживања у психологији је заједнички обавезни предмет на свим модулима. Поред тога, на сваком модулу предвиђена су још по два обавезна предмета из области на коју се модул односи (на модулу Клиничка психологија: Клиничко-социјална психологија и Психосоцијална патологија; на модулу Развојно-педагошка психологија: Психологија у образовању и Савремени теоријски модели и истраживања у развојној психологији; на модулу Психологија рада: Организациона психологија и Професионална и етичка питања психологије рада; на модулу Социјална психологија: Примењена социјална психологија и Савремена истраживања у социјалној психологији).
Завршни део овог нивоа студија представља завршни рад, коме претходи израда и одбрана нацрта истраживања. Истраживање на одобрену тему студент обликује у финалну форму завршног рада, уз супервизију предметног наставника, и пред комисијом брани. Овај рад представља интеграцију истраживачких и научно-стручних способности студента.
Циљеви студијског програма
Основни циљ мастер академских студија психологије је да, кроз пружање адекватних знања и развијање релевантних компетенција, оспособљавају студенте за стручно и самостално обављање психолошке праксе у различитим областима примењене психологије и научно истраживачке делатности. Овај основни циљ оствариће се кроз:
- упознавање студената са релевантним савременим теоријским и методолошким концептима у психологији и различитим психолошким дисциплинама и развијање критичког приступа према овим концептима,
- оспособљавање студената да користе теоријске концепте и знања у објашњавању различитих појава из свакодневног живота,
- оспособљавање студената да разумеју принципе и факторе психичког живота и развоја човека, различитих облика понашања и функционисања индивидуе унутар и изван социјалног контекста, како код здравог, тако и код појединца са психичким проблемима, и да примењују психолошке методе, технике и концепте у практичном раду са појединцима и групама усмерених на решавање практичних проблема у различитим областима рада и у пружању различитих видова психо-социјалне подршке,
- развијање вештина правилног интерпретирања статуса основних психичких процеса и функција,
- развијање вештине за спровођење дијагностичке експлорације;
- развијање капацитета студената да анализирају, синтетишу и предвиђају последице и решења различитих психолошких проблема и осетљивости за актуелне друштвене проблеме,
- оспособљавање студената да интегришу теоријска и практична знања,
- развијање вештина планирања и реализације психолошких истраживања заснованих на принципима научно-истраживачког рада и уз коришћење адекватних савремених метода и техника у свим фазама истраживачког рада,
- развијање вештина академског писања кроз израду извештаја о обављеним истраживањима,
- развијање вештина тимског рада,
- развијање свести о значају самосталног и континуираног стицања знања за компетентно обављање праксе у различитим областима и институцијама или за даље усавршавање на специјалистичким, докторским или неким другим студијама,
- упознавање са професионалним етичким стандардима и развијање свести о важности њиховог поштовања,
- развијање критичког и самокритичког приступа сопственом раду и раду других
Исход процеса учења
- У оквиру општих компетенција очекује се да ће студент бити оспособљен да:
- самостално анализира и пореди различите теоријске системе и моделе;
- усвојена сазнања примени у разумевању и процени различитих аспеката психолошког функционисања како појединца, тако и група и организационих целина;
- препозна психолошке потребе и проблеме у различитим доменима функционисања и примењује адекватна теоријска сазнања и практичне процедуре у њиховом решавању;
- предвиђа последице и осмишљава решења различитих психолошких проблема, креира програме и активности за подршку развоја и побољшање квалитета живота;
- планира, конципира и спроводи истраживања из различитих области психологије поштујући принципе научног истраживања итд.
Предметно-специфичне способности које студент стиче током Мастер академских студија психологије на модулу Клиничка психологија оспособљавају студента за: прикупљање и анализу дијагностички релевантних биографских података захваљујући развијеним вештинама комуникације са разним категоријама корисника услуга клиничког психолога и вештинама вођења дијагностичког интервјуа; примену саветодавних техника и интервенција у раду са разним категоријама клијената (особе са психичким проблемима и поремећајима, особе оболеле од соматских болести, чланови породица оболелог, особе и заједница погођени кризом, итд.); препознавање последица трауме кроз понашање, симптоме и/или психопатологију појединаца и пружање прве психолошке помоћи и подршке трауматизованој особи итд.
Предметно-специфичне способности које студент стиче на модулу Развојно-педагошка психологија омогућују студенту да: ради са децом/ученицима у предшколској установи/школи; ради на развијању стратегија учења и превенцији менталног здравља; ради са децом/ученицима према посебним програмима, које и самостално креира; ради са наставницима и родитељима на превенцији и разрешавању педагошких и развојних проблема ученика итд.
На модулу Психологија рада стечене предметно-специфичне способности омогућују студенту да: самостално обавља стручне послове психолога из домена психологије рада и организације подразумевајући оспособљеност за примену психолошких инструмената те интерпретацију и анализу добијених налаза и резултата; процењује и доноси одлуке о томе које се методе и технике најпогодније и најефикасније могу применити у раду са запосленима кроз различите радне контексте; организује реализацију процеса селекције и класификације кандидата, затим процедуре везане за професионалну оријентацију, развој каријере и каријерно вођење; ради на унапређењу задовољства послом и мотивације запослених на раду, структуирању и реструктуирању радних група и тимова, те посредује у евентуалним интерпресоналним конфликтима међу запосленима итд.
На модулу Социјална психологија предметно-специфичне способности које студент стиче омогућиће да обавља послове психолога у одређеним институцијама и установама где су од посебне важности односи у групи (васпитно-образовне, институције социјалне заштите, социјалног рада, производне организације, установе културе, медијске и маркентиншке куће, организације за испитивање јавног мњења, казнено-поправне институције, војне, полицијске и сл.); самостално анализира социјалне интеракције и примени стечена знања у: бољем разумевању и унапређењу исхода дате социјалне интеракције, ефикаснијем подизању нивоа комуникације и тимског рада, бољем осмишљавању и реализацији превентивних социо-едукативних програма;утиче на промене социјално психолошких појава, као на пример: смањивање предрасуда, решавање интергрупних конфликата, агресивности и насиља, као и повећање ефикасности доношења одлука итд.
Услови за упис студијског програма
На мастер академске студије психологије може се уписати лице које има сакупљених најмање 240 ЕСПБ на програмима основних академских студија психологије и кандидат који је завршио основне студије неког другог студијског програма из друштвено-хуманистичког поља уз полагање диференцијалних испита у складу са студијским програмом (који је исти без обзира на то за који се модул кандидати пријављују).
Шта после студија?
Свака компанија, установа или организација која у својој систематизацији подразумева психолога потенцијално је радн оместо. То су школе, предшколске установе, психијатријске, неуролошке и друге клинике, установе за професионалну оријентацију и селекцију, сектори људских ресурса, научноистраживачки институти, министарства, војска, полиција, спортски клубови, итд.