Aкадемски назив: Дипломирани психолог
Дужина трајања студија: 8 семестaра/4 академскe годинe
Обим студија: 240 ЕСПБ
Циљеви студијског програма
Циљеви студијског програма психологије: да се студенти упознају са 1. предметом, основним методама и развојем психологије, као фундаменталне и примењене науке; 2. основним психолошким појмовима и теоријским системима; 3. основним карактеристикама, принципима и факторима психичког живота човека; 4. примењеним психолошким дисциплинама.Циљеви овог програма су да се студенти оспособе за: 5. коришћење различитих психолошких техника и метода за прикупљање података; 6. примену статистичких метода и знања из методологије емпиријских истраживања у припреми и спровођењу истраживања; 7. коришћење стручне литературе; 8. тимски рад у пословима где се могу применити основна знања из психологије; 9. даље студирање и усавршавање.
Исход процеса учења
По завршетку основних академских студија психологије студент поседује знања, особине и вештине потребне за обављање помоћних послова психолога, као и за самостално обављање психолошких послова у различитим подручјима здравства, просвете, привреде и других делатности. Поред тога, студент поседује компетенције неопходне за даље студирање психологије и сродних области (на вишим нивоима студија или кроз различите облике специјализације), као и за наставак професионалног образовања и усавршавања у правцу оспособљавања за самостано извршавање послова психолога на напредном нивоу у различитимделатностима.
Услови за упис студијског програма
- На акредитовани студијски програм основних студија психологије могу се уписати кандидати под условима и на начин утврђен Законом, Статутом и општим актима Универзитета и Факултета.
- Страни држављанин може се уписати на студијски програм из претходногстава под истим условима као и домаћи држављанин.
- Лице из става 2. се може уписати на студијски програм из члана 1. ако познајејезик на коме се изводи настава. Провера знања српског језика обавља се предкомисијом коју на предлог већа департмана образује Наставно-научно већеФакултета. Комисија је трочлана.
- Лице које се упише на студијски програм из члана 1. стиче статус студента.
- Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лицекоје има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме јепрестао статус студентау складу са овим законом, може се уписати на студијепрвог степена, под условима предвиђеним овим Правилником и законом.Право из претходног члана остварује се на лични захтев.
- Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета или студентакоји се сам финансира.
- Студент уз рад може се уписати само у статусу самофинансирајућег студента.
- Страни држављанин плаћа школарину ако међународним споразумом ниједругачије одређено, и здравствено осигурање према прописима о обавезномздравственом осигурању.
Кандидат за упис на студијски програм може освојити укупно највише 100 бодоваи то по основу општег успеха у средњој школи и по основу резултата постигнутог напријемном испиту.Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена усваком разреду средње школе помножен са 2. По овом основу кандидат може стећи
најмање 16, а највише 40 бодова. Општи успех у средњој школи рачуна сезаокруживањем на две децимале.За кандидате који су завршили средњу у иностранству, Централана комисијаутврђује начин бодовања њиховог успеха.На пријемном испиту кандидат може стећи од 0 до 60 бодова.
Кандидати који конкуришу за упис у прву годину основних студија психологије полажупријемни испит који се састоји из тест знања из психологије и теста опште информисаности.
Шта после студија?
Дипломирани психолог пред собом има широк спектар занимања којима се може бавити. Уколико се одлучи за клиничку психологију, његови задаци подразумевају психодијагностичку процену, осмишљавање плана третмана, пружање различитих видова психо-социјалне подршке појединцима и групама. Понекад се дипломирани психолог одлучује на даље усавршавање у области психотерапије, што му омогућава да се бави саветодавним и психотерапијским радом са људима који се суочавају са психијатријским болестима, али и здравим људима који желе да раде на личном расту и развоју. Изузетно заступљена област рада психолога су и људски ресурси у радним организацијама, где се од њега очекује да се посвети питањима попут професионалне оријентација и развоја запослених, менаџмента људских ресурса, а често и активностима у области маркетинга. Дипломирани психолог се може одлучити иза научно – истраживачки рад, што му омогућава да планира и изводи истраживања, прикупља, обрађује, објашњава добијене резултате и изводи релевантне закључке, унапређујући тиме теоријска и емпиријска знања.