др Мирјана Бојанић Ћирковић

Биографија

Кратка биографија

Проф. др Мирјана Бојанић Ћирковић рођена је 5. 3. 1985. године у Прокупљу; живи у Блацу. Од 2014. године је запослена је на Филозофском факултету у Нишу, где је наставни и научни рад развијала поступно, кроз звања демонстратора, асистента, доцента, потом ванредног професора на поменутој високошколској установи. За време наставе на докторским академским студијама стручно се усавршавала на Универзитету у Орхусу (Данска). Звање доктора филолошких наука стекла је 2018. године на Филозофском факултету у Нишу.Претходно је радила као наставник Српског језика и књижевности у Блацу, Куршумлији и Прокупљу у периоду од 2010. до 2016. године. 

Наставни рад

Предаје следеће предмете: Историја културе српског народа, Теорије читања и интерпретације (ОАС Србистике), Увод у теорију књижевности (ОАС Српског језика и књижевности), Књижевни часописи (МАС Србистике), Завичајна књижевност и језик, Савремена поетика мемоара (ДАС Србистике).

Научни рад

Аутор је више од 120 научних радова из области Српске и компаративне књижевности, објављених у домаћим и међународним (руским, бугарским, македонским) часописима и зборницима радова (библиографија: https://www.filfak.ni.ac.rs/nastavno-osoblje/srbistika/item/415-mirjana-bojanic-cirkovic), као и књижевнотеоријских монографија: Читалац у науци о књижевности: од антике до савремених теорија читања (2020), Морални сведок: савремена поетика мемоара (2022), Топлица у делу Рада Драинца (2021), Живот је жив: ка новим читањима дела Анђелка Крстића (2024). Коаутор је читанки 5–8. разреда издавачке куће „Герундијумˮ. Приредила је неколико значајних књига: Анђелко Крстић / Боривоје Јевтић за Антологијску едицију Десет векова српске књижевности Матице српске (2024), збирку приповедака Божји људи Борисава Станковића (Ниш: Scero print, 2023), роман Трајан Анђелка Крстића (Ниш: Scero print, 2024) и збирку Усмена сведочанства Топличана о Другом светском рату (Блаце: Народна библиотека „Рака Драинацˮ, 2024), која је резултат њеног теренског истраживања у периоду 2023–2024. године. Сви радови и наведене публикације (монографије и приређене књиге) припадају области Српска и компаративна књижевност, са усмерењем ка теоријско-методолошким и културолошким аспектима истражене грађе.

Сарадник је Матице српске и члан Удружења фолклориста Србије, Међународног центра за православне студије, Центра за савремена филолошка проучавања младих истраживача Филозофског факултета.

Истраживач је на следећим научним пројектима: „Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србијеˮ Огранка САНУ (бр. 0-19-18) у Нишу (руководилац: проф. др Горан Максимовић), „Истраживање културе и историје Срба у Румунијиˮ Центра за научна истраживања културе Срба у Румунији (руководилац: проф. др Михај Н. Радан), „Андрићева иницијативаˮ, Универзитет у Грацу (руководилац: проф. др Бранко Тошовић), „Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишуˮ Огранка САНУ (руководилац: проф. др Марина Јањић). Руководила је пројектом „Српски језик и књижевност у фокусуˮ Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу у 2024. години.

Члан је неколико програмско-организационих одбора научних скупова који се организују у оквиру научних активности Филозофског факултета у Нишу или кроз сарадњу ове високошколске установе са другим установама образовања: Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2021–2025. године, на Универзитету у Нишу и Западном универзитету у Темишвару), Academia Mediana (2023–2024. године, у оквиру Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу, на Филозофском факултету у Нишу), Савремена филолошка проучавања младих истраживача 1, 2, 3 (на Филозофском факултету у Нишу), Учење у пандемији – summa утисака (2020), Учење у дигиталном окружењу – summa утисака (2022), Учење у савременој учионици – summa утисака (2024. године, на Филозофском факултету у Нишу), Књижевни часописи (2021. године, у Народној библиотеци „Раде Драинацˮ у Прокупљу, у својству организатора).

Предавања намењена академској и широј јавности

Одржала је пленарно предавање „(А)темпоралност фотографија Надежде Петровић или универзални параметри једног визуелног наратива о ратуˮ 25. 2. 2023. године на конференцији Савремена филолошка проучавања младих истраживача 2 и циклус предавања за студенте Западног универзитета у Темишвару у оквиру учешћа у STA мобилности при Erazmus+ пројекту 2019-1-RS01-KA103-00049 у периоду 2–8. маја 2022. године на Западном универзитету у Темишвару. Др Бојанић Ћирковић је одржала неколико предавања намењених широј јавности: „Живот је жив: нова читања дела Анђелка Крстићаˮ 15. 3. 2024. године у Националној установи Универзитетска библиотека „Свети Климент Охридскиˮ у Битољу (Северна Македонија), „Трајан Трајанˮ 11. маја 2024. године у Куманову (Северна Македонија), у организацији Српског културно-информативног центра „СПОНАˮ у Скопљу (Северна Македонија), „Холокауст у мемоарској и аутобиографској прозиˮ 10. фебруара 2023. године у Народној библиотеци Куршумлија. Учесник је неколико књижевних трибина: „Стваралачки портрет Анђелка Крстића, заборављеног писца Старе Србијеˮ, реализоване 22. марта 2023. године у сарадњи са Народном библиотеком „Стеван Сремацˮ у Нишу и Српског културно-информативног центра „Спонаˮ у Скопљу; „Савремени историјски романˮ, одржане 11. 12. 2023. године у Народном музеју у Нишу – Књижевно-меморијалној поставци „Сремац/Миљковићˮ; „Уметнички калеидоскоп” (са проф. др Гораном Максимовићем и доц. др Александром Јанић) 21. октобра 2023. године у организацији друштва „Клише” и часописа Без лимита, у простору Књижевно-меморијалне поставке „Стеван Сремац / Бранко Миљковић” Народног музеја у Нишу; „Књижевност и филм: документарни филмови о српској књижевностиˮ у августовском делу манифестације „Драинчеви књижевни сусретиˮ (2023. и 2024. године). Одржала је више предавања за наставнике у оквиру акредитованог програма стручног усавршавања (семинара) намењеног наставницима Српског језика и књижевности „Књижевност и језик у савременој учионици: простор за дијалогˮ, који носи каталошки број 928 (2023). Коаутор је и реализатор програма ваннаставних активности „Дечја књижевна колонијаˮ у Блацу у периоду 2020–2024. године, у сарадњи са Народном библиотеком „Рака Драинацˮ у Блацу, који окупља наставнике  и ученике основних и средњих школа.

Усавршавања

Свој педагошки рад усавршавала је у оквиру следећих програма обуке наставника: Заједно у очувању нематеријалног културног наслеђа Србије: подизање капацитета локалних заједница – прва и друга фаза Удружења фолклориста Србије (2023. и 2024. године), Култура и политике сећања на постјугословенском простору, у организацији Центра за примењену историју у Београду (2024), зимске школе Института за лингвистику, когницију и културу Њујорк – Санкт Петербург (New York – St. Petersburg Institute of Linguistics, Cognition, and Culture V-NYI 2022).

Учешће у комисијама и већима Факултета

Др Мирјана Бојанић Ћирковић учествовала је у факултетским комисијама за акредитацију установе: била је члан Комисије за акредитацију ОАС Србистике, МАС Србистике и ДАС Србистике у акредитационом процесу за 2021. годину, копредседник Комисије за упис на основне академске студије Србистике у академску 2022/2023. годину, члан Комисије за рангирање кандидата за упис ОАС Србистике у академску 2024/2025. годину, члан Комисије за упис на ДАС Филологије за 2022/2023. годину.

Уређивање научних часописа

Секретар је и члан уредништва српско-румунског часописа „Исходишта/Originationsˮ, који издају Западни универзитет у Темишвару, Филозофски факултет у Нишу и Савез Срба у Румунији.

Рецензентски рад

Рецензирање радова за научне часописе Philologia Mediana (М51), Годишњак за српски језик (М52), Исходишта/Originations (M52), Facta Universitatis (М51) (Универзитета у Нишу), Зборника Матице српске за књижевност и језик (М23) (Матице српске и Издавачког центра Матице српске), Зборника Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (М24), Црквене студије (М23) Центра за црквене студије, Respectus Philologicus (Vilnius University (Lithuania) and the Jan Kochanowski University in Kielce (Poland, М23), за 2021; часописа Детињство Међународног центра књижевности за децу „Змајеве дечје игреˮ; рецензент зборника радова са 16. Научног скупа младих филолога Србије – Савремена проучавања језика и књижевности (ФИЛУМ, 2024), Савремена филолошка проучавања младих истраживача III (Центар за савремена филолошка проучавања младих истраживача при Филозофском факултету у Нишу); рецензент научне монографије Николе Пеулића Бестијаријум Романа о Лондону Милоша Црњанског (2023, по одлуци ННВ ФИЛУМ-а, за Издавачки центар ФИЛУМ-а) и Антологије српске ангелолошке поезије приређивача Ђорђа Ђурђевића (2023, издавач: Службени гласник, Београд); председник редакционог одбора Универзитетске библиотеке „Никола Теслаˮ у Нишу (од 2021): члан комисије за Награду „Димитрије Богдановић”, признања које Научно удружење за развој српских студија из Новог Сада додељује ауторима најбољих научних студија у области хуманистичких и друштвених наука (за 2022. и 2023. годину)

Награде

Добитница је Светосавске похвалнице Топличког управног округа за 2018. годину и повеље „Драинац” за допринос развоју културе Топлице.

Добитница је Видовданске повеље „Царица Милицаˮ за 2024. годину, коју додељује Топлички управни округ на Видовданској свечаности у манастиру Конџељу за допринос развоју културе Топлице

Остало

Поред научног рада, бави се и књижевним стваралаштвом, из којег се издвајају две збирке песама „Звезде у потиљку/Умем с мушкатламаˮ и есеја „Деведесете: црвени и плави хлебˮ. За књижевни рад награђена је повељом за најбољу књигу топличког писца у 2024. години, коју додељује Народна библиотека „Раде Драинацˮ у Прокупљу у завршном делу манифестације „Драинчеви сусрети песникаˮ.