Григорије Божовић, писац који је у својим делима описивао страдања српског народа на Косову и Метохији, чији је рад одликовала изузетна приповедна и путописна проза и који је због политичких и идеолошких разлога дуго био скрајнут, поново окупира пажњу савремених критичара и теоретичара књижевности.
Како би подсетили јавност на значај овог писца, кога неки називају косовским Андрићем, на Филозофском факултету у Нишу организовано је вече посвећено његовом лику и делу. Том приликом промовисана су његова сабрана дела која су објавили Завод за уџбенике и Службени гласник. Да се у послератним годинама знало за Григорија Божовића, српска књижевност засигурно би била много другачија, једна је од главних порука овог скупа.
Војни суд Команде града Београда неправедно је Григорија Божовића осудио 1944. године на стрељање, што је бацило сенку на читав његов рад и довело до анатемисања његових дела све до деведесетих година прошлог века.
Објављивањем његових сабраних дела и организовањем трибина о његовом раду, јавност враћа дуг овом великом аутору о кога су се многи огрешили, речено је на књижевној вечери на којој су говорили деканица Филозофског факултета у Нишу проф. др Наталија Јовановић, управник Центра за црквене студије проф. др Драгиша Бојовић, доц. др Јелена Јовановић, мр Јован Ристић, као и представници Завода за уџбенике и Службеног гласника.