Проф. др Зорка Кашић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију одржаће предавање под називом О ФОРЕНЗИЧКОЈ ФОНЕТИЦИ у Великој сали Филозофског факултета у Нишу 12.12.2016. у 13 часова
Сажетак предавања
У пракси примене лингвистике у анализи узорака говорног и писаног језика у истражним поступцима и судским споровима данас постоје два подручја са посебним стручним удружењима. У овом предавању се расправља о критеријумима поделе лингвистике у правном контексту на подручје форензичке лингвистике и подручје форензичке фонетике и о узроцима који су довели до два правца развоја ове области.
Сагледавањем практичних и истраживачких задатака форензичке лингвистике у овом тренутку развоја области, може се закључити да је основни критеријум према коме се неки задатак или истраживање сврстава у форензичку лингвистику (односно форензичку фонетику) један од аналогних облика језичког изражавања. Тако се на основу праксе и података из литературе може видети да се главни задаци (и случајеви) у форензичкој лингвистици односе на разне типове анализе писаних узорака говора, док се на форензичку фонетику односе различити задаци који подразумевају анализу говорних узорака.
Заједничка карактеристика обе поменуте области је смештање експертског сведочења у правни контекст. Пошто се у оба типа анализе очекује трагање за правним доказима у језичким узорцима (писаним и говорним), лингвиста форензичар треба да буде упознат са функционисањем правног језика и његових жанрова, поджанрова и регистара. Нужност смештања задатака форензичке лингвистике у правни контекст довела је до укрштање права и лингвистике у практичном и истраживачком домену.
Основна разлика која је условила и два правца развоја области налази се у другом типу интердисциплинарности. Форензички задаци анализе говорних узорака, као што су: форензичка фонетска транскрипција и дешифровање садржаја снимака лоше разумљивости, компарација говорника ради идентификације, експертско утврђивање лингвистичког профила говорника, организовање експеримента предочавања ради препознавања подразумевају потпуно развијену методологију интердисциплинарног приступа укрштених лингвистичких (фонетских, фонолошких, дијалектолошких, социолингвистичких...) и акустичких метода, односно метода рачунарске обраде говорног сигнала. Овај тип интердисциплинарности довео је до тога да је данас и у практичном (велики број лабораторија за форензичку фонетику) и у истраживачком домену (велики број истраживања) форензичка фонетика достигла значајнији степен развоја