Департман за србистику са великим жаљењем обавештава колеге и јавност о томе да је проф. др Дубравка Поповић Срдановић, по звању редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу (у пензији), преминула 20. маја 2024. године, у 73. години.
Дубравка Поповић Срдановић рођена је у Београду 31. октобра 1950. године. Основну школу и гимназију завршила је у Београду, при чему је за успех у гимназији била носилац Награде „Вук Караџић”. Филолошки факултет Универзитета у Београду уписала је 1969. године, а дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности у јануару 1974. године. У току студија три пута награђивана је као најбољи студент Катедре на години. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду 1978. године из области опште књижевности на тему „Модерне америчке теорије лирике”.
Докторску дисертацију на тему „Модерна поезија и епска традиција: тумачење Ветрова Сен-Џон Перса и Максимусових песама Чарлса Олсона као модерних епских дела” одбранила је 21. јануара 1991. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду пред комисијом у следећем саставу: проф. др Светозар Петровић (ментор), проф. др Никола Милошевић и проф. др Владислава Рибникар.
У току студија је као стипендиста Италијанског министраства иностраних послова провела четири месеца на студијама италијанског језика и књижевности у Перуђи и Риму.
У периоду од 1975. до 1978. године је као Фулбрајтов стипендиста похађала трогодишње постдипломске докторске студије на Државном њујоршком универзитету у Бингхемтону (SUNY, Binghamton), те на Њујоршком универзитету у Њујорку (New York University, New York), САД. Након завршених студија положила је докторски испит из области теорије књижевности и критике, као и модерне поезије.
Пре одласка у Сједињене Америчке Државе радила је у Институту за књижевност и уметност у Београду као асистент. Након повратка из Сједињених Америчких Држава радила је као предавач на постдипломским студијама Академије за позориште, филм и телевизију у Београду. Радила је у Центру за Друштвена истраживања као саветник за културу, те у Београдској банци као саветник за културу и један од директора за наставну делатност. По повратку у Републику Србију наставила је да сарађује са Институтом као спољни сарадник.
Од децембра 1993. године била је доцент за предмет Општа књижевност на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. На Групи за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду била је од октобра 1998. до јуна 2002. године.
На Филозофском факултету у Нишу на Студијској групи за српски језик и књижевност је од 1. октобра 2002. на предмету Општа књижевност. У звање ванредни професор на предмету Општа књижевност изабрана је 2003. године на Филозофском факултету у Нишу, а 2008. године добила је звање редовни професор. Њеном заслугом проучавање опште и компаративне књижевности на Филозофском факултету у Нишу добило је замах, о чему сведочи не само њен научни опус већ и читав низ стручњака које је обликовала.
Током своје академске каријере професорка Дубравка Поповић Срдановић објавила је многобројне радове и више монографија. У центру њеног интересовања превасходно је била поезија, односно позиција жене у различитим друштвеним и културолошким контекстима.
Од 2007. до 2008. године руководила је Департманом за српски језик и књижевност, а од 2008. до 2012. године Департманом за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у Нишу. Године 2016. отишла је у пензију.
Посебно треба издвојити и њен преводилачки рад. Проф. др Дубравка Поповић Срдановић била је члан Удружења књижевних преводилаца Србије. Говорила је енглески, италијански, шпански и француски језик. Бавила се превођењем прозе (са енглеског и са шпанског језика на српски језик) и модерне поезије (америчке, француске и хиспано-америчке). Њени преводи В. К. Вилијамса, М. Пуига, Х. К. Сомоза и Л. Глик представљају немерљив допринос проучавању опште књижевности и култури уопште.
Проф. др Дубравка Поповић Срдановић сахрањена је у Београду, према својој жељи, у кругу породице.