Бугарско вече традиционално одржано на Филозофском факултету

 Галеријa

Бугарско вече обележава се на Филозофском факултету у Нишу од 2003. године, а традицију је започела проф. др Ценка Иванова, прва лекторка за бугарски језик и културу. Традицију су наставили и наредни лектори на Филозофском факултету: проф. др Христо Бонџолов, проф. др Валентина Бонџолова, доц. др Валерија Тодорова.

Традиционално вече посвећено обележавању почетка пролећа и ове године je одржано на Филозофском факултету у Нишу.

Студенти основних и мастер студија Србистике и Русистике који уче бугарски језик, уз подршку лектора Валентине Седефчеве, ђаци из Основне школе „Стефан Немања” у Нишу, уз подршку ментора Марине Цветковић, те у сарадњи са Друштвом српско-бугарског пријатељства „Рила” и председницом Весном Савићем ‒ представили су једну од најстаријих народних традиција у Бугарској. 

Студенти су испричали различите легенде и предања о мартеници, чије порекло је из претхришћанског паганског доба. Протумачена је симболика белих и црвених нити од којих се прави мартеница – леп и весео украс. Црвена боја се, према предањима, доводи у везу са здрављем, обнављањем природе, плодношћу и весељем, а бели конац је знак духовне чистоте и топлине људских односа. Спајање те две нити симболизује духовни и витални зачетак живота. Бугари се ките мартеницама првог марта и носе их на руци као наруквицу или на одећи као брош, и то све док не виде прву роду. Након тога скидају мартенице и везују их за процветало дрво да би били здрави или их бацају у реку да би вода однела зло. Публика је имала прилику да чује и песме о Баби Марти, а отпевали су их ученици. 

Поводом празника присутни су имали прилику да од студената чују стихове посвећене пролећу – годишњем добу чији се почетак најављује управо мартеницама. Аутори стихова о пролећу укључних у програм били су неки од најпознатијих бугарских песника: Иван Вазов (1909–1942), писац који је бугарску књижевност извео на савремени пут, Пенчо Славејков (1866–1912), који је започео еманциповање бугарског књижевног језика, Елин Пелин (1877–1949), тзв. певач бугарског села, Константин Величков (1850–1921), сликар речима и четкицом, Кирил Христов (1875–1944), страствени и непокорни боем бугарске класике, Пејо Јаворов, бунтовник и револуционар са сензибилитетом и језиком симболисте, Никола Вапцаров (1909–1924), песник који је жудeо за животом и социјалном правдом, а који je због ње погинуо у својој 33. години, Елисавета Багрјана (1893–1991), вихор бугарске поезије, дама која је била близу срца српског песника Драинца и песникиње Десанке Максимовић, Дамјан Дамјанов (1935–1999), један од најосетљивијих лиричара у Бугарској, Петја Дубарова (1962–1979), изванредни песнички таленат, који је заувек остао млад.

Манифестацији су присуствовали генерални конзул Републике Бугарске Едвин Сугарев, који је поводом празника поздравио публику и домаћине, затим продекан Филозофског факултета проф. др Драган Тодоровић, као и професори са Департмана за српски језик, Департмана за српску и компаративну књижевност, Департмана за руски језик и књижевност, као и представници нишке културне заједнице.

Према старом бугарском обичају, гости су послужени погачом и сољу, а свакоме је поклоњена мартеница. Бугарско вече завршило се неформалним дружењем.

Фото галерија