Одговор декана Филозофског факултета на допис Министра просвете
Одлуке и обавештења :: четвртак, 11.12.2025.Уважени господине министре,
Универзитет у Нишу доставио је Филозофском факултету у Нишу Ваше писмо број 612-00-1242/2025-06 од 17.11.2025. године. Ваше писмо посвећено је проблемима који су настали после доношења Одлуке Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија „издвајањем” три департмана Филозофског факултета у Нишу. У писму сте исказали став и дали Ваша објашњења у вези са закључцима Ректорског колегијума Универзитета у Нишу од 12.11.2025. године. Све што је у Вашем писму наведено тиче се Филозофског факултета у Нишу, па због тога желимо да укажемо на неке чињенице које су у супротности са оним што сте изнели у допису.
I
ОДЛУКОМ О ОСНИВАЊУ ФАКУЛТЕТА СРПСКИХ СТУДИЈА ПОВРЕЂЕНА ЈЕ АУТОНОМИЈА УНИВЕРЗИТЕТА, ГАРАНТОВАНА УСТАВОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
„Чланом 72. став 2. Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06, 115/2021 – Амандмани I–XXIX и 16/22) прописано је да универзитети, високошколске и научне установе самостално одлучују о своме уређењу и раду, у складу са законом.
Чланом 57. ст. 8. и 10. Закона о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 73/18, 67/19, 6/20 – др. закони, 11/2021 – аутентично тумачење, 67/21, 67/21 – др. закон, 76/23 и 19/25), прописано је да одлуку о оснивању високошколске јединице са својством правног лица у саставу универзитета чији је оснивач Република доноси Влада, по прибављеном мишљењу органа управљања универзитета и Националног савета, као и да одлуку о статусној промени, промени назива и седишта високошколске јединице са својством правног лица у саставу универзитета чији је оснивач Република доноси Влада, по прибављеном мишљењу органа управљања универзитета и Националног савета.”
Молимо Вас да обратите пажњу на следеће: Чланом 72. став 2. Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06, 115/21 – Амандмани I–XXIX и 16/22) прописано је да универзитети, високошколске и научне установе самостално одлучују о своме уређењу и раду, у складу са законом.
Члан 6. Закона о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 88 од 29. септембра 2017, 27 од 6. априла 2018 – др. закон, 73 од 29. септембра 2018, 67 од 20. септембра 2019, 6 од 24. јануара 2020 – др. закони, 11 од 12. фебруара 2021 – аутентично тумачење, 67 од 2. јула 2021 – др. закон, 67 од 2. јула 2021, 76 од 7. септембра 2023, 19 од 6. марта 2025) у ставовима 1, 3, 7, 8 утврђује:
Аутономија универзитета и других високошколских установа подразумева, у складу са овим законом:
- право на утврђивање студијских програма;
- право на уређење унутрашње организације;
- право на располагање финансијским средствима, у складу са законом;
- право на коришћење имовине, у складу са законом.
Даље, члан 57. Закона о високом образовању који сте цитирали садржи одредбу да „одлуку о статусној промени, промени назива и седишта високошколске јединице са својством правног лица у саставу универзитета чији је оснивач Република доноси Влада, по прибављеном мишљењу органа управљања универзитета и Националног савета”. Као што се из приложеног може видети, статусна промена се врши на високошколским јединицама са статусом правног лица. У том смислу, није могуће извршити статусну промену над департманима који су јединице унутрашње организације Филозофског факултета и немају статус правног лица. То јасно потврђује и подзаконски акт који је издало Национално акредитационо тело под називом УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ПОСТУПКЕ ПРОМЕНЕ НАЗИВА, СЕДИШТА И СТАТУСНИХ ПРОМЕНА ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА (тачка 3), где се види да је статусна промена могућа само на високошколским јединицама са статусом правног лица, а да се остале промене сматрају променом унутрашње организације високошколске установе, о којој она има право да сама одлучује.
„Статусна промена ВШУ представља промену статуса из једне у другу ВШУ из члана 43. став 1. Закона о високом образовању, односно прелазак високошколске јединице са својством правног лица из састава једног универзитета у састав другог универзитета, као и остале статусне промене у складу са законом.
Акредитована високошколска установа која има важећу дозволу за рад може извршити статусну промену (3.1. Промена високошколске јединице са својством правног лица у саставу универзитета – промена универзитета; 3.2. Промена високе школе у факултет; 3.3. Промена високе школе струковних студија у академију струковних студија), подношењем захтева НАТ-у, уз пропратну документацију, односно доказе о испуњености одговарајућих стандарда. Захтев се подноси у папирном облику и оверава у писарници Палате „Србија”, док се пратећа документација доставља искључиво путем преносивог медија (USB), и то у два примерка.”
Департмани немају својство правног лица, те се на њих не односе правила о статусним променама високошколских установа. Из претходно изнетог закључујемо да Одлука Владе Србије није адекватно утемељена на закону и представља кршење одредби подзаконских аката.
Након тога, навели сте да се „у образложењу Мишљења Савета Филозофског факултета Универзитета у Нишу, који је при томе ненадлежан у овом правном питању, не наводе суштински разлози за давање негативног мишљења на Предлог одлуке, већ само организациони, финансијски и просторни разлози... Министарство просвете сматрало да нема правних сметњи да Влада донесе предметну Одлуку...”
Указујемо на део из образложења Савета Филозофског факултета, те прилажемо поново део из Мишљења које је донето 28.10.2025. године бр. 263/1-1, достављеног Министарству просвете по захтеву које је упутило на адресу Савета Филозофског факултета 7.10.2025. године, бр. 612-00-1242/2025-06. У захтеву стоји: „Молимо вас да размотрите предложени акт и доставите своје мишљење у складу са надлежностима, ради наставка поступка оснивања нове високошколске установе.” Сматрамо да су разлози и објашњења из Мишљења Савета и те како релевантна:
„Савет Филозофског факултета Универзитета у Нишу на седници одржаној дана 28.10.2025. године, након дискусије о Предлогу и става Наставно-научног већа Факултета, већином гласова усвојио је негативно мишљење о Предлогу одлуке Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија Универзитета у Нишу. На основу једногласно донете одлуке Наставно-научног већа Филозофског факултета да је Предлог одлуке о оснивању Факултета српских студија Универзитета у Нишу неприхватљив, Савет факултета је мишљења да се Предлог одлуке не може прихватити због чињенице да је процедура његовог доношења нетранспарентна, као и да се реализацијом одлуке у садашњем облику доводи у питање Уставом загарантована аутономија универзитета да самостално одлучује о свом уређењу и раду, те се крше одредбе низа других прописа Републике Србије. Осим тога, Предлог одлуке предвиђа противправно преузимање департмана, наставног особља и студената, те студијских програма чије акредитације гласе на име Филозофског факултета са утврђеним акредитационим бројем и које су плаћене сопственим средствима факултета. Предлог одлуке предвиђа да адреса ФСС буде иста као и Филозофског факултета, што је такође неприхватљиво из организационих и просторних разлога, јер и самом факултету недостаје значајан део који надокнађује изнајмљивањем на другим високошколским институцијама.”
II
НИСУ ПОШТОВАНА ПРАВИЛА О УСЛОВИМА И ПОСТУПКУ ЗА ОСНИВАЊЕ НОВИХ ФАКУЛТЕТА, НИТИ ПРАВИЛА О ПРОМЕНИ ДОЗВОЛЕ ЗА РАД
У Вашем допису затим следи: „Документ који наводите ‘Елаборат о оснивању високошколске установе’ није прописан Правилником о стандардима за почетну акредитацију високошколских установа и студијских програма..., нити је део документације која се захтева за издавање дозволе за рад и почетну акредитацију високошколске установе прилаже.”
Насупрот Вашој тврдњи, Правилником о стандардима за почетну акредитацију високошколских установа и студијских програма („Службени гласник РС”, бр. 13 од 28. фебруара 2019, 38 од 20. марта 2022 – УС), у делу СТАНДАРДИ ЗА ПОЧЕТНУ АКРЕДИТАЦИЈУ ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА И СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА, под ознаком Стандард 1: „Циљеви и основни задаци високошколске установе и упутства за примену стандарда 1”, прописано је: „1.1 Оснивач у елаборату о оснивању наводи разлоге за оснивање, циљеве и задатке.”
Поред тога, члан 4. овог правилника гласи: „Уз захтев за почетну акредитацију доставља се документација која је сачињена према упутству за припрему документације за почетну акредитацију високошколских установа и студијских програма.”
Овим одредбама наведеног правилника недвосмислено је утврђено да је елаборат о оснивању обавезан документ, да он мора бити сачињен и усвојен пре доношења одлуке о оснивању нове високошколске установе и да он чини саставни део документације за почетну акредитацију.
У делу дописа у наставку сугеришете да „забрињава чињеница да Универзитет у Нишу, као и чланице овог универзитета нису упознате са досадашњом праксом оснивања високошколских установа статусним променама, које су управо подразумевале издвајање појединих организационих јединица постојећих високошколских установа, укључујући наставак спровођења раније акредитованих студијских програма на новооснованој установи по добијању дозволе за рад. Примере таквих статусних промена можете наћи у одлукама о оснивању академија струковних студија, посебно на примеру Одлуке о издвајању високошколске јединице Одсек Крушевац из састава Академије струковних студија Шумадија и њеном припајању Академији васпитачко-медицинских струковних студија („Службени гласник РС”, бр. 94/22) и Одлуке о оснивању Топличке академије струковних студија („Службени гласник РС”, бр. 57/22-3 и 65/22).”
У примерима који се овде помињу важно је да се разграничи то да је „Одсек Крушевац”, како наводите, који је издвојен из састава Академије струковних студија Шумадија, ништа друго него у датом тренутку Висока школа струковних студија за васпитаче у Крушевцу, која је са Вишом медицинском школом у Ћуприји уобличена спајањем у Академију васпитачко-струковних студија. У датом тренутку, а и даље, обе јединице имају статус правног лица, што се може лако утврдити и проверити на интернет презентацијама обе „јединице” (https://www.vmscuprija.edu.rs/o-skoli/ као и https://www.vaspks.edu.rs/o-skoli/). Одсек Крушевац поседује сопствени текући рачун, док Одсек Ћуприја, поред текућег рачуна, на презентацији има истакнуте и ПИБ и МБ. У ком својству је наведена Топличка академија остаје нејасно. Нити један од три департмана Филозофског факултета у Нишу нема тај статус нити поседује своје рачуне, као ни моћ самосталног одлучивања, јер представљају јединице унутрашње организације Филозофског факултета који једини има статус правног лица.
Такође, из Вашег дописа није јасно да ли се може и на који начин извршити „брисање студијских програма основних академских студија Руски језик и књижевност, Србистика и Историја... из дозволе за рад Филозофског факултета”, на чије име гласе све поменуте акредитације и чији акредитациони број носе. По нашем мишљењу, то „брисање” није могуће без претходног утврђивања да Филозофски факултет у Нишу није у стању да реализује ове студијске програме. Промена дозволе за рад Филозофског факултета у Нишу, без захтева Филозофског факултета у Нишу и пружања доказа о испуњеним условима за промену дозволе за рад, такође није могућа.
У члану 53. став 4. и став 5. Закона о високом образовању прописано је: „Високошколској установи се може изменити или одузети дозвола за рад када се у поступку спољашње контроле квалитета, односно инспекцијског надзора утврди да не испуњава услове за обављање делатности предвиђене законом. Високошколској установи одузима се дозвола за рад и када јој се забрани рад, у складу са законом.”
Имајући у виду да Филозофски факултет у потпуности испуњава услове за обављање делатности за коју је акредитован, нису испуњени услови да се Филозофском факултету мења дозвола за рад.
III
НЕ ПОШТУЈЕ СЕ ПРАВО КОРИШЋЕЊА ЗГРАДЕ У УЛИЦИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА БРОЈ 2 У НИШУ, УТВРЂЕНО У ЗАКОНУ О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ
- Филозофски факултет у Нишу има право коришћења на згради у ул. Ћирила и Методија бр. 2 у Нишу, што је уписано у катастру непокретности.
Законом о јавној својини („Службени гласник РС”, бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016, 95/2018, 153/2020 и 94/2024), у члану 22. став 1, прописано је да имаоци права коришћења имају право да ствар држе и да је користе у складу са природом и наменом тих ствари, да је дају на коришћење другом носиоцу права коришћења или у закуп и да њоме управљају у складу са овим и другим законом.
У члану 24. став 1. Закона о јавној својини прописано је да носиоци права коришћења управљају покретним и непокретним стварима у јавној својини које користе.
Из ових одредаба Закона о јавној својини јасно произилази да је Филозофски факултет у Нишу, као носилац права коришћења на овој згради, једини правни субјекат који је законом овлашћен да располаже правом коришћења на овој згради, укључујући и давање делова зграде на коришћење неком другом правном субјекту.
Без одлуке Савета Филозофског факултета у Нишу не може се пренети другом правном субјекту право коришћења делова ове зграде. - Влада Републике Србије може одузети право коришћења Филозофском факултету у Нишу и евентуално то право пренети неком другом правном субјекту, али под условима који су прописани у члану 22. став 7. Закона о јавној својини.
Да би Влада Републике Србије одузела право коришћења поменуте зграде од Филозофског факултета и пренела га неком другом правном субјекту мора недвосмислено утврдити и показати:- да Филозофски факултет у Нишу поменуту зграду не користи у функцији остваривања своје делатности,
- да се зграда не користи дужи временски период,
- да се зграда користи супротно закону, другом пропису или природи и намени непокретности.
Не постоји ниједан од наведених законских услова за одузимање права коришћења Филозофском факултету у Нишу на поменутој згради, јер:- Филозофски факултет у Нишу поменуту зграду користи наменски, у функцији остваривања своје делатности,
- није било прекида у коришћењу ове зграде ни један дан,
- зграда се користи у складу са законом и другим прописима и у складу са природом и наменом зграде.
IV
ДА ЛИ ЈЕ ФАКУЛТЕТ СРПСКИХ СТУДИЈА ОСНОВАН РАДИ ИСПУЊЕЊА ЖЕЉЕ ГРУПЕ ПРОФЕСОРА ДА ПОТРАЖЕ СРЕЋУ НА ДРУГОМ ФАКУЛТЕТУ?
У Вашој изјави за телевизију, говорећи о оснивању Факултета српских студија у Нишу, навели сте да је „једна група професора пожелела да потражи своју срећу на неком другом факултету”. Таква изјава министра просвете показује да је жеља неке групе професора „да траже срећу на другом факултету” довољан разлог да држава оснује факултет да би им испунила жељу. Испуњавање ове жеље анонимној групи професора треба да се спроведе тако што ће се по хитном поступку одузети један део од већ постојећег и акредитованог факултета и предати тај део групи професора како би они нашли своју срећу. Ова Ваша изјава показује да ни у најмањој мери нисте водили рачуна о прописаном поступку оснивања високошколских установа и да сте игнорисали све прописе који уређују услове за оснивање и прописане процедуре за оснивање факултета.
V
Филозофски факултет у Нишу сматра да је у интересу Републике Србије и високошколског образовања у Републици да се преиспита Одлука о оснивању Факултета српских студија у Нишу, са свих аспеката и да се у Влади Републике Србије донесу одговарајуће одлуке.