Google Translate

др Александра Јанић Митић

доцент
Кабинет
402
Консултације
Уторак, 13.45 – 15.45
Предмети

Морфологија 1

Морфологија 2

Правопис

Увод у лексикологију

Продуктивни типови творбе у српском језику

Савремени српски језик

Лектура и коректура

Когнитивни, функционални и формални аспекти граматике

Контрастивна језичка истраживања

Докторска дисертација - студијски истраживачки рад

Докторска дисертација - израда и одбрана

Актуелна истраживања у морфологији и лексикологији српског језика

Језик у медијима

Контрастивна лексикологија: примене у настави и превођењу

Контрастивни приступ правопису српског и енглеског језика

Корпусна лингвистика

Увод у лексикографију

Функционални српски језик

Адреса електронске поште
Академски профили

Биографија

Доц. др Александра А. Јанић Митић рођена је 1988. године у Нишу, где и сада живи. Од 2012. године запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, прво као сарадник у настави, затим од октобра 2013. као асистент, те од октобра 2019. године као доцент на Департману за српски језик, односно Департману за србистику. Области интересовања су јој: савремени српски језик, конкретније, морфологија, творба речи, лексикологија, семантика, правопис, као и контрастивна језичка истраживања. Држи наставу на сва три нивоа студија. Предаје студентима Србистике, Англистике, Новинарства и других нематичних департмана. Самостално и у коауторству објављује радове у научним часописима и зборницима с конференција. Коаутор је помоћног уџбеника Правописна и друга језичка вежбања (2020) и уџбеника Енглеско-српска контрастивна лексикологија (2022), рецензент је радова у научним часописима и зборницима, лектор је више научних монографија и универзитетских уџбеника, ментор је студентских завршних радова на различитим нивоима студија. Мастер рад Александре Пејић Семантика првостепених деривата глагола љубити у савременом српском језику, рађен под менторством доц. др Александре Јанић, добио је на Савиндан 2023. године награду за најбољи мастер рад из области српског језика на Филозофском факултету у Нишу. Учествује у пројекту SCHEMAS, који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру Пројекта Идеје. Члан је Центра за савремена филолошка проучавања младих истраживача од његовог оснивања 2021. године, у оквиру Филозофског факултета у Нишу.

Образовање

У основној школи и гимназији била је носилац Вукове дипломе. Студије Српског језика и књижевности уписала је академске 2007/2008. године на Филозофском факултету у Нишу и завршила их за четири године с просеком 9,84. Академске 2011/2012. уписала је мастер студије Филологије, модул Српски језик, такође на Филозофском факултету у Нишу. Просек оцена на мастер студијама био јој је 9,88,  а мастер рад „Категорија субјунктива у српском и бугарском језику – упоредно проучавање” одбранила је 2. 10. 2012. године, под менторством доц. др Бобана Арсенијевића. На завршним годинама основних и мастер студија била је корисник стипендије Доситеја, коју додељује Фонд за младе таленте Републике Србије. Академске 2012/2013. године Александра Јанић је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу уписала докторске студије Филологије, модул Наука о језику. Докторску дисертацију „Морфологија и семантика придева на ‑(љ)ив у српском језику” одбранила је 2018. године, под менторством проф. др Бобана Арсенијевића.

Стручна усавршавања

Александра Јанић Митић похађала је лингвистичке семинаре из области генеративне граматике и когнитивне лингвистике у земљи и иностранству: 20. летњу школу генеративне лингвистике GLEE (познату и као EGG: European Generative Grammar) у периоду од 29. јула до 9. августа 2013. године у Вроцлаву, затим пролећну генеративнолингвистичку школу GSS1 (GLOW Spring School 1) од 7. до 11. априла 2014. у Бриселу, те 21. летњу школу генеративне лингвистике GLEE (познату и као EGG: European Generative Grammar) у периоду од 28. јула до 8. августа 2014. године у Дебрецину; након тога, похађала је семинар Current Trends in Cognitive Sciences (Ниш, 18. март, 25. март, 1. април и 28. април 2017. године), Обуку за статистичку обраду података у области друштвених истраживања, која је одржана 22. и 23. децембра 2017. године на Правном факултету у Нишу, затим семинар Current Trends in Cognitive Sciences II (Ниш, 24. март, 31. март, и 14. април 2018. године), те 13. априла 2018. на Универзитету у Нишу Семинар о рецензирању за истраживаче, у организацији Центра за промоцију науке, као и Current Trends in Cognitive Sciences IV (Ниш, 3. и 4. децембар 2019). Добила је сертификат након успешно завршене обуке English as a Medium of Instruction, организоване од стране Темпус фондације у оквиру иницијативе Студирај у Србији – интернационализација високошколских установа у Републици Србији. Године 2020. похађала је онлајн-радионицу From Uncertainty to Confidence and Trust (UnConTrust) и летњу школу From Uncertainty to Confidence and Trust (UnConTrust) 2020.

Одржана предавања и радионице

Александра Јанић Митић је у оквиру акредитованих семинара за професоре Српског језика и Српског језика и књижевности одржала неколико предавања. У оквиру семинара Савремени приступи у настави српског језика и књижевности (каталошки број 668, за 2014/15. и 2015/16. годину) држала је предавање „Лексикализовани именички деминутиви: између творбе речи и лексикологије”, у оквиру семинара Савремени приступи у настави српског језика и књижевности (каталошки број 717, компетенције К1) држала је предавање „Падежни синкретизам у светлу генеративне граматике и примена у српском језику”, док је у оквиру семинара Савремени приступи у настави српског језика и књижевности (каталошки број 840 за 2018/19. и 2019/20. годину, компетенције К1) држала предавање „Модални глаголи у српском језику – специфичности и употреба”. Била је један од предавача на Летњој школи Comparing Confidence and Trust Online and Offline 2022. године на Палићу, где је одржала предавање „The Newsroom and Modality: A Case Study of Online and Offline Media Outlets in Niš”. Такође, наставницима, студентима, средњошколцима и широј заинтересованој јавности држала је предавања и радионице из области лексикологије, творбе речи и правописа.