У оквиру Недеље Департмана за србистику, са посебним задовољством најављујемо Књижевни разговор са Вулетом Журићем, који ће 8. децембра 2021. године од 18 часова онлајн водити проф. др Горан Максимовић, редовни професор на Департману за србистику Филозофског факултета у Нишу. Књижевном разговору можете приступити преко линка meet.google.com/avv-aygd-kqt
Вуле Журић рођен је у Сарајеву 1969. године. Аутор је следећих романа: Благи дани затим прођу (Самиздат Б92, Београд, 2001), Ринфуз (Самиздат Б92, Београд, 2003), Тигреро (Фабрика књига, Београд, 2005), Црне ћурке и друга књига црних ћурки (Фабрика књига, Београд, 2006), Мртве браве (Агора, Зрењанин, 2008), Народњакова смрт (2009), Недеља пацова (Лагуна, Београд, 2010), Српска трилогија (Културни центар Новог Сада, Нови Сад 2012), Република Ћопић (Службени гласник, Београд, 2015. и 2016. године, прво и друго издање), Роман без ормана (роман за децу, Службени гласник, Београд, 2017) и Помор и страх (Лагуна, Београд, 2018).
Написао је следеће збирке прича: Умри мушки (Књижевна омладине Србије, 1991, Београд), Двије године хладноће (Време књиге, Београд, 1995), У кревету са Мадоном (Стубови културе, Београд, 1998), Валцери и сношаји (Самиздат Б92, Београд, 2001), Мулијин руж (Часопис Реч, Београд, 2002), Катеначо (Културни центар Новог Сада, Нови Сад 2011), Тајна црвеног замка (Лагуна, Београд, 2015) и Форензика Итаке (Лагуна, Београд, 2019).
Објавио је и књигу есеја и колумни Дванаести играч (Службени гласник, Београд, 2018) и књигу радио-драма Црни глас за белу хартију (РТС издаваштво, Београд, 2017).
У коауторству са Божом Копривицом објавио је књигу о вечитом дербију Дерби, мој дерби – Много смо јачи (Службени гласник, Београд, 2014).
Приредио је зборнике кратких прича: Спортска прича (Александрија, Београд, 2001), Гаврилов принцип (Лагуна, Београд, 2014), Орлови поново лете (Лагуна, Београд, 2016) и Пре времена чуда (Лагуна, Београд 2020).
Са енглеског је превео књигу о савременој уметности Вила Гомперца Шта гледаш (Дерета, Београд, 2016), роман Ричарда Форда Спортски новинар (Дерета, Београд, 2019) и роман Дејвида Вана Јарчева планина (Лагуна, Београд, 2020), а са италијанског роман Хуга Прата Корто у Сибиру (Дерета, Београд, 2017).
Аутор је сценарија за игранe ТВ филмове Слепи путник на броду лудака, у режији Горана Марковића, и Пролеће на последњем језеру, у режији Филипа Чоловића, оба у продукцији РТС-а. По Журићевом тексту, у Народном позоришту Републике Српске у Бањој Луци изведена је и позоришна представа Посљедњи мејдан Петра Кочића, у режији Небојше Брадића. Аутор је сценарија и за дипломски филм Милоша Ајдиновића Мртав човек не штуца.
Аутор је седам радио-драма, посвећеним животима српских књижевника (Бори Станковићу, Милану Ракићу, Милутину Ускоковићу, Емануилу Јанковићу, Брани Цветковићу, Светозару Ћоровићу и Бранку Ћопићу). Све драме су реализоване и емитоване у продукцији Драмског програма Радио Београда. Аутор је и радијске адаптације романа Милоша Црњанског Сеобе и Друга књига Сеоба, које су реализоване и емитоване у продукцији Драмског програма Радио Београда поводом стотину и двадесет година од пишчевог рођења.
Журићеве приче превођене су на енглески, немачки, француски, италијански, португалски, шпански, грчки, мађарски, пољски и словеначки, а у Италији му је 2003. објављена збирка кратких прича, а 2020. превод романа Помор и страх.
Заступљен је у антологији савремене српске приче на немачком језику, коју је поводом учешћа Србије као почасног госта на Сајму књига у Лајпцигу приредила слависткиња Ангела Рихтер (Der Engel und der rote Hund, Kurzprosa aus Serbien, Noack&Block 2011), а његове приче налазе се у броју часописа Neue Rundschau 2010, Heft 3, посвећеном савременој српској књижевности и у зборнику European Borderlands, објављеном 2010, у издању Alianz Kulturstiftung und Literarisches Colloquium.
Журић је стални колумниста културног додатка дневног листа Политика и стални сарадник портала ОКО на сајту РТС-а.
Као гост Међународног парламента писаца, провео је годину дана у Италији 1999–2000, а био је и стипендиста аустријског Култур контакта, провевши месец дана у Бечу 2011. године.
Добитник је следећих књижевних награда:
„Српско перо” за најбољу кратку причу 1991;
Прва награда панчевачког часописа „Свеске” на конкурсу за кратку причу 1995;
Награда „Борислав Пекић” за дело у настанку, 1999. године;
Награда Библиотеке града Панчева за најбољу књигу панчевачких аутора за роман „Тигреро” 2006. године;
Награда „Стеван Сремац” за романе Недеља пацова 2011. године и Помор и страх 2019. године;
Награда „Данко Поповић” за роман Република Ћопић 2016. године;
Награда „Кочићево перо” за роман Република Ћопић 2016. године;
Награда „Иво Андрић” за збирку прича Тајна црвеног замка 2016. године;
Новембарска награда Града Панчева за целокупно стваралаштво 2016. и
„Виталова” Награда „Златни сунцокрет” за роман Помор и страх 2019. године.
Роман „Република Ћопић“ био је у најужем избору за Нинову, Виталову и Награду „Меша Селимовић”.
Журић је у два мандата успешно обављао функцију председника Управног одбора Српског књижевног друштва, током ког је, у сарадњи са Министарством културе и информисања сарађивао у организовању учешћа српских писаца на међународним сајмовима књига у иностранству. За време његовог мандата, у просторијама СКД покренута је стална књижевна трибина, која на културној мапи Београда и данас представља једно од важнијих места књижевног живота.
Има богато, скоро дводеценијско искуство организовања и вођења књижевних програма у Панчеву. Говори енглески и италијански. Живи у Панчеву.
Književni_razgovor_sa_Vuletom_Žurićem_2021.pdf