Антрополошко-лингвистичка теренска истраживања: заштита угрожених говора

array(3) {
  [0]=>
  object(stdClass)#935 (9) {
    ["id"]=>
    string(2) "61"
    ["name"]=>
    string(29) "Датум одржавања"
    ["value"]=>
    string(26) "среда, 11 мај 2016"
    ["type"]=>
    string(4) "date"
    ["group"]=>
    string(1) "7"
    ["published"]=>
    string(1) "1"
    ["ordering"]=>
    string(1) "1"
    ["alias"]=>
    string(9) "konfdatum"
    ["rawValue"]=>
    string(10) "2016-05-11"
  }
  [1]=>
  object(stdClass)#934 (8) {
    ["id"]=>
    string(2) "62"
    ["name"]=>
    string(10) "Време"
    ["value"]=>
    string(5) "12:00"
    ["type"]=>
    string(9) "textfield"
    ["group"]=>
    string(1) "7"
    ["published"]=>
    string(1) "1"
    ["ordering"]=>
    string(1) "2"
    ["alias"]=>
    string(9) "predvreme"
  }
  [2]=>
  object(stdClass)#933 (8) {
    ["id"]=>
    string(2) "63"
    ["name"]=>
    string(16) "Локација"
    ["value"]=>
    string(23) "Амфитеатар 21"
    ["type"]=>
    string(9) "textfield"
    ["group"]=>
    string(1) "7"
    ["published"]=>
    string(1) "1"
    ["ordering"]=>
    string(1) "3"
    ["alias"]=>
    string(12) "predlokacija"
  }
}

Заштита и документовање угрожених говора у оквиру рада групе лингвиста Балканолошког института САНУ на интернету започети су онајлн аудио речником буњевачког говора, насталом на теренској грађи из 2009. године (Теодора Вуковић), а настављени радом на интернет речнику шокачких говора аутора Марка Ивошева (Теодора Вуковић, Светлана Ћирковић, Љубица Ђурић и Биљана Сикимић), као и сарадњом на раду интернет речнику влашких говора Пауна Дурлића (Annemarie Sorescu Marinković). Сви ови речници представљају покушаје да се на интернету представе већ постојећи резултати класичних теренских лингвистичких истраживања.

У случају када су циљеви теренских истраживања унапред одређени као различите врсте језичке документације које треба учинити доступним широком кругу корисника, неопходно је усклађивање и модификовање примењене методологије теренског рада. Искуства у таквом теренском раду биће показане на примеру истраживања тимочких говора југоисточне Србије обављених 2015. године чији је основни циљ било очување угрожених говора. Илустративни пример представиће начине обликовања представа о вуку у истраживаној локалној заједници. Наиме, концепт вука у локалној традицијској култури обликује се постављањем широког опсега питања и комбиновањем различитих метода вођења теренског интервјуа, почев од класичног етнолингвистичког упитника А. А. Плотникове: календарски празници (дани који се чувају ради заштите од вукова), оказионални ритуали (вучарски опход), затим стратегијама елицитирања наратива на теме из материјалне културе (лов, сточарство) и свакодневног савременог живота на селу. У техничком смислу документовања рада на терену примењује се видео снимање а класично институционално арихивирање се проширује постављањем одабране теренске грађе на интернет. Избором усмене теренске грађе за представљање на интернету (сада у циљу заштите угрожених језика и говора) примењена методологија се поново враћа својим почецима, односно класичној етнолингвистици и фолклористици из ванлингвистичких разлога: антрополошко-лингвистички видео материјали, због често веома осетљивог садржаја који може да наруши приватност саговорника, непогодни су за отворене интернет видео базе.

Биографска белешка

Др Биљана Сикимић је научни саветник на Балканолошком институту САНУ. Бави се теренским етнолингвистичким истраживањима у земљи и иностранству од 1996. до данас. Руководилац је неколико пројеката при САНУ, од којих издвајамо: „Етнолингвистичка и социолингвистичка истраживања избеглица и мултиетничких заједница на Балкану”, „Етничка и социјална стратификација Балкана“, „Језик, фолклор, миграције на Балкану“. Докторирала је 1993. године на Филолошком факултету у Београду са темом „Методологија етимолошких истраживања народних језичких умотворина”. Ауторка је преко 100 оригиналних научних радова, укључујући и већи број књига. Предавања по позиву држала је на Универзитету у Бечу, Универзитету у Грацу, на Факултету политичких наука, док на докторским студијама Универзитета у Новом Саду сада предаје на предмету „Лингвистичка антропологија рода и етницитета“. Члан је уређивачких одбора више научних часописа, од којих издвајамо: „Лингвистичке актуелности”(САНУ), „Balcanica” (САНУ), „Спектар“ (Скопље), „Revista de studii banatice“ (Румунска академија наука). Добитница је награде за допринос румунској култури Cetăţean de onoare al culturii româneşti din Voivodina 2013. године. Активно говори следеће језике: шпански, румунски, енглески, руски, италијански, немачки, француски, турски и бугарски језик.

Тренутно, њена поља интересовања везана су за балканологију, етнолингвистику, антрополошку лингвистику, ромологију, језик фолклора и етимологију.

Њену биографију и детаљну библиографију можете погледати на интернет адреси: https://www.biljanasikimic.com