Усмена епика - традиција и трансформација

array(3) {
  [0]=>
  object(stdClass)#934 (9) {
    ["id"]=>
    string(2) "61"
    ["name"]=>
    string(29) "Датум одржавања"
    ["value"]=>
    string(26) "среда, 18 мај 2016"
    ["type"]=>
    string(4) "date"
    ["group"]=>
    string(1) "7"
    ["published"]=>
    string(1) "1"
    ["ordering"]=>
    string(1) "1"
    ["alias"]=>
    string(9) "konfdatum"
    ["rawValue"]=>
    string(10) "2016-05-18"
  }
  [1]=>
  object(stdClass)#933 (8) {
    ["id"]=>
    string(2) "62"
    ["name"]=>
    string(10) "Време"
    ["value"]=>
    string(5) "12:00"
    ["type"]=>
    string(9) "textfield"
    ["group"]=>
    string(1) "7"
    ["published"]=>
    string(1) "1"
    ["ordering"]=>
    string(1) "2"
    ["alias"]=>
    string(9) "predvreme"
  }
  [2]=>
  object(stdClass)#932 (8) {
    ["id"]=>
    string(2) "63"
    ["name"]=>
    string(16) "Локација"
    ["value"]=>
    string(24) "Амфитеатар 301"
    ["type"]=>
    string(9) "textfield"
    ["group"]=>
    string(1) "7"
    ["published"]=>
    string(1) "1"
    ["ordering"]=>
    string(1) "3"
    ["alias"]=>
    string(12) "predlokacija"
  }
}

Др Смиљана Ђорђевић Белић (Институт за књижевност и уметност, Београд) одржаће 18. маја 2016. године у 12 сати предавање под насловом УСМЕНА ЕПИКА – ТРАДИЦИЈА И ТРАНСФОРМАЦИЈА. Предавање ће бити одржано у Амфитеатру 301 Филозофског факултета. Департман за српску и компаративну књижевност позива све заинтересоване да присуствују.

Полазећи од идеје о традицији као динамичном механизму и процесу, наслеђу које се не само наслеђује, већ и дограђује и мења, предавање ће се посебно оријентисати ка увођењу овакве перспективе у фолклористичка проучавања разнолике епске грађе. У интерпретацију ће бити укључени текстови из класичног епског корпуса, али и елементи из корпуса ауторске епике – епске хронике настале у ,,пограничној зони” између усмености и литерарности, које су донекле остале на маргинама научних интересовања. Анализа ће обухватити испитивање трансформација на нивоу поетике жанра (статус формулативних елемената, певачева/ауторска перспектива, трансформације у концептуализацији пара јунак/противник и сл.), као и успостављање веза са другим (пост)фолклорним и књижевним жанровима (тужбалица, панагиричка књижевност, грађанска лирика, политички памфлет. Будући да су овакви текстови репрезентовани на различите начине (од популарних ,,књига за народ”, преко грамофонских плоча и касета, до интернета), биће пружен и краћи осврт на различитости у репрезентацијама традиције које су на овај начин успостављене.