Google Translate

др Ђорђе Ђекић

ванредни професор
Кабинет
122
Консултације
Четвртак, 11.00 – 12.00

Напомена: Консултације за студенте мастер академских студија: Среда од 16 до 17 часова

Предмети

Историја Срба у средњем веку

Историја Срба у 12. и 13. веку

Трговина и саобраћај у српским земљама у средњем веку

Политички и друштвени развитак српских земаља у средњем веку

Простор, становништво и привреда српских земаља у средњем веку

Историја Срба до краја 11. века

Изградња законодавства у српским земљама у средњем веку

Адреса електронске поште

Биографија

Ђорђе Ђекић je рођен у Руми 1964. године. У родном месту је завршио основну школу и средњу школу правни смер.

Дипломирао 1991. на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју. Дипломски рад ,,Рад Јована Ристића на државној емаципацији Србије 1860–1878“, одбранио 1991. код академика и председника Матице Српске Чедомира Попова.

Магистарски рад ,,Законодавна делатност краља Милутина“, одбранио 1998, код академика Симе Ћирковића. Докторирао 2008. на Филозофском факултету у Нишу, са темом ,,Решавање спорова у средњовековним српским земљама“.

Радио на Филозофском факултету у Београду од 1995. до 1997. Од 1999. запослен на Филозофском факултету у Нишу, на студијској групи (данас департману) за историју. Тренутно држи предмете: Историја Срба до краја XI века и Историја Срба у XII и XIII веку. Од  изборних предмета од 2010. до 2014. држао је курс Српска средњовековна хералдика и Трговина и саобраћај у средњовековnим српским земљама. Од 2014.  школске године уместо Српске средњовековне хералдике, држи курс Изградња законодавства у српским земљама у средњем веку. Предаје на сва три нивао студија, основним, мастер и докторским.

Сарадник „Лексикона српског средњег века“, објављеног у Београду 1999.  и „Српског биографског речника“ Матице српске.

Објавио књиге: „Споменик Јовану Јовановићу Змају у Руми“, Рума 2000, „Почеци српског четништва“, Београд 2000, „Законодавна делатност краља Милутина“, Рума 2001, „Митрофан Матић – један живот једна прича“, Рума 2015, Свети Јован Владимир – од кнеза до светог краља, Цетиње, 2017. и Свети Јован Владимир – историја и култ, 2018. Од књижевних текстова објавио је драму „Мали малецки“, Београд – Рума 2002, као и речник „Српски ал` војвођански без муке“ Рума, 2016.

Обjaвио је и већи број научних радова у домаћим часописима: Зборник МС за друштвене науке, Теме, Зборник МС за историју, Facta universitatis, Зборник Филозофског  факултета у Приштини, Баштина, Лесковачки зборник, Антропологија, Саопштења и др. Сарадник је на зборнику Бачка кроз векове.

Учесник је 30–ак међународних и националnих научних скупова, међу којима су:  Традиционално и органско у баштини нашег народа, Београд 23–24. октобар 2001, Научна и духовна утемељеност друштвених реформи X Бањалучки новембарски сусрети 27–28. новембар 2009, Живот и дело академика Богумила Храбака, Косовскa Митровицa, Република Србија, 6–8. октобра 2011, Наука и традиција Пале, 18–19. мај 2012, 1700 година Миланског едикта, Ниш 16–17. мај 2013, Технике и технологије кроз време, 25. и 26. септембра 2015. у Београду, Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, Лепосавић – 30. новембар 2015, Свети Јован Владимир – паралеле између првог и последњег житија, Међународни научни скуп „Свети Јован Владимир кроз вјекове – историја и предање (1016 – 2016)“ Бар, 15 – 17. 09. 2016, Културно и историјско наслеђе Србије у свету“, 21. 09. 2017. године у Београду, Balkan Art Forum 2017, Niš 6 - 7. 10. 2017, "Балканите - език, история, култура", Великотърновски университет "Св. св. Кирил и Методий",  Филологически и Исторически факултет 26.10.2017 г. - 28.10.2017, Филологическият факултет на ВТУ „Св. св. Кирил и Методий“, ЕЗИЦИ, КУЛТУРИ, КОМУНИКАЦИИ, 6 – 8 юни 2019, Наука без граница 2, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 21 – 09. 2018. и друг

Заступљен je у Лексикону писаца просветних радника Србије, који је изашао у Београду 2003. године.

Теме којима се аутор бави веома су разнородне, обихватају период од раног средњег века до ХХ века. Теме обухватају културну, правну, црквену, област као и област културног наслеђа.